Lovac na zeleno...

Verovatno ću se jednog dana pokajati što delim sebe svima vama... Zašto to radim ne znam... Neki ljudi teže za svojom privatnošću, Pa i ja, ali ono što je moja emocija želim da putuje, da dodirne nekoga kao i pesma, kao dobra pesma. Emocija zadržana van vremena i prostora, plutajuća, teška ili lagana... Da li je to dobro? Pa navikao sam se već da sve što mislim da je dobro da se okrene protiv mene. Znam za mnoge druge načine, možda bih i mogao tako da glumim, ali neću... to nisam ja... a i ovaj blog je sve samo ne laž... ovo je klube zelene vunice koja se plete...
I tako do kraja sveta...:)