intermezzo - Jedan koji kaže da je da su naša srca najveća imovina koju imamo...
A ko ima srca imaće uvek *ono*...
Poklanjajte svoje srce koliko god da može da boli, 21 je vek, ljubav je degradirana, patetična je kažu...žalim ja te ljude koji ne pokazuju emociju, koji su *do jaja i koji su *kul, možeš misliti, jako su kul... sve same gluposti do gluposti ovoga sveta, jer ipak nekad beše i JUL KUL! I to za manje pare.
*Kupite ovo ili kupite ono... neće vas niko voleti istinski samo zbog imanja, a ni zbog znanja...
Umetnost i čula samo po jedno ili po dva ali ni jedna umetnost ne može da zameni dodir, ni miris, ni ukus. Ta tri naša najjača čula koja sputavamo zbog vida i sluha...
Ukus i miris:
Zamoliću sada svakoga od vas da uzme kašiku meda pored sebe (može i nekog pekmeza) stavite i čašu vode pored sebe, nadjite tišinu ili zapušite uši, zamračite sobu i zatvorite oči, pazite da polako uhvatite kašiku koju ste stavili pored sebe, polako omirišite, i celu sadržinu kašike stavite u svoja usta, polako pojedite, a zatim sačekajte da vam usta počnu da trnuckaju od slatkosti, i popite jedan pun gutljaj vode iz čaše ... Jel sad znate o čemu vam pričam...
Kad jednom osetite ljubav, želite još više i jovš više i u tome nema ničag sebičnog jer tada želite da uživate, da ste hedonista, da ste čulni, da osetite život...
Dodir: Pa eto uzmite neku plišanu stvar ako odoba koju volite nije pri ruci :) i izražavajte osećanja kroz taj dodir, čak možete i da glumite ili se samo prisetite nečega i pokušajte da pričate dodirom, upotebite svoje celo telo da kažete sve što bi rekli glasom...
Dajte sve od sebe... u svakom slučaju otkrićete sebe
Pitam se da li je Vreme čulo, i da li u prostoru nekom ostaje miris i ukus, koliko slika i zvuk mogu da prenesu to, koliko sećanje i prijatnost postojanja nekoga ili nečega u neposredoj blizini može da ispuni...
Naučite da plešete,Postanite umetnik za život, naučite da gledate, da slušate, da kuvate, da jedete, da mirišete, da se držite, da hodate, da pričate, da ljubite, da mazite... nije važno kojeg ste pola...
Ja sada vidim jednu knjigu koja miriše na vlažnu kosu ( od kiše, slanog mora ili posle tuširanja ), ima ukus tirjakija, kikirikija, badema i meda, boja masline, mandarine, banane, i jagode, živopisnih stranica najlepših pogleda na svetu, iza koje će se kriti osmesi svakoga ko je bude čitao i gledao, u čijim stranicama će moći da se svakim pokretom prsta po ivicama i okretanjem osetiti po jedan dodir i jedan zvuk...
I znate šta... napraviću ja tu knjigu... sasvim sam siguran da hoću...
Evo blizu je
I Lovac; i Ratnik svetlosti; i Žaba; i Svemirko; i Mačak, i Princ; i Ništa... i mnogi drugi...
PS. Ovo jeste lično ali je uopšteno i ne želim da bude pogrešno shvaćeno
PSS. Tata odoh ja da sviram ploče! :D
Posts
